Promena je jedina konstanta u životu. To možeš videti u prirodi. Pogledaš u oblake I vidiš promenu. Sad i u sledećem sad više nisu isti. Tako isto je I sa nama. Dakle, promena je automatska, neminovna ali NAPREDAK nije. Za to se moraš potruditi.
Većina ljudi sa kojima radim I razgovaram nije spremna na promene, plaši se promene I ogromne napore ulaže da zadrži I blokira sve kako jeste, čak I onda kada to što jeste njima ne odgovara.
Ljudi žele ono što promena donosi, ali ne žele put I proces koji je potrebno proći.
Zašto je to tako?
Jednostavno, svaka prmena ima tačku bola. Do te tačke je pad I silazna putanja, od te tačke kreće uzlazno. To je formula.
Ceo taj proces podrazumeva neku vrstu neprijatnosti. I kada se radi o promeni koja nam je prijatna I koju želimo silno I tada postoji tačka bola.
Postoji neizvesnost I strah od nepoznatog.
Sećam se da sam u jednoj fazi svog života negde pročitala “ promena je neophodna, uradi je. Ako je ne uradiš ti, život će je uraditi umesto tebe.”
To je prethodilo mom iskustvu kada sam izgubila voljenu osobu tako što je umro. Veza nije fukcionisala neko vreme I zbog toga sam imala strah I nisam bila dobro, a nisam činila što je bilo potrebno da to rešim nego sam se čvrsto držala I radila sve da do promene ne dođe. Plašila sam se života bez njega. To je trajalo godinu dana.
Nakon toga, on je iznenadno preminuo. Život je napravio promenu na koju ja nisam mogla da utičem. Bol, strah I užas koji sam doživela je bio daleko veći od svakog scenarija koji sam mogla I da zamislim.
Život će nam sasvim sigurno donositi na naš put bol, to je neminovnost.
Patnja, to je već stvar izbora. Znam da zvuči blesavo, ali razmisli o ovome.
Bol je uvek tačka iz koje rastemo. Gura nas napred. Tera nas da se pokrenemo. Pomera nam granicu. Iz bola kreće napredak.
Patnja je zadržavanje u stanju zbog nekog bola koji se desio pre I život je već otišao dalje, a mi se još držimo za to nešto I patimo….
Život nam daje ono što nam treba, a ne ono što želimo. Ako obratiš pažnju I poslušaš prijatelje, poznanike, ljude šta govore, videćeš da većina ljudi ne zna šta stvarno želi.
Evo ti jedna vežba: uzmi papir I olovku I napiši 100 svojih želja na papir. Pored napiši kada želiš da se ostvare, upiši godinu. U knjizi Ciljevi, Brajan Trejsi kaže: “onaj ko je sposoban da napiše 100 ciljeva, sposoban je I da ih ostvari.”
Za kraj ove priče pozivam te da razmisliš I zapitaš se:
Šta ako je bol prikriveni blagoslov?
Ako se osećaš zaglavljeno u nekom segmentu I osećaš da ti je potrebna promena, a ne znaš kako I od čega da kreneš, javi mi se porukom u inbox I zakaži besplatnu konsultaciju da vidimo kako mogu da ti pomognem.
Neka to bude prvi korak, ne odlaži svoj život za sutra.
